ИСТОРИЈАТ ЦЕРСКОГ МАРША

I Церски марш (2010.)

Церски марш, у облику у ком постоји данас, започео је свој „живот“ 2010. године.

Почасни председник УГ „Церски марш“ Љубиша Ивановић, дошао је почетком лета те 2010. године, на идеју о организацији Церског марша.

Средином јула исте године председник удружења Божидар Катић упутио је позив за састанак свим патриотским организацијама са територије Шапца, и сазвао први састанак Организационог одбора.

Позиву су се одазвали Нова Србија, Равногорски покрет, Двери и СНП 1389, чији су представници формирали Организациони одбор Церског марша који је те, прве године, у року од само пар недеља, успео да организује марш.

На Преображење, те 2010. године из Саборне цркве Св. Апостола Петра и Павла у Шапцу пут Цера кренуло је нешто више од 50 родољуба, а колона је на Текеришу бројала дупло већи број људи.

II Церски марш (2011.)

Већ следеће године, на II Церском маршу,  угостили смо и прве госте из иностранства – припаднике родољубивих организација из Пољске, који су овај пут дугачак више од 35 километра, по неверованој врућини, издржали и поделили са нама.

III Церски марш (2012.)

Марш одржан 2012. године био је велика прекретница, скупило се скоро 300, углавном младих људи, и ове године марш је постао значајна манифестација, највећа посвећена јунацима Церске битке.

Био је то и први Церски марш који је одржан у недељу, што ће од тада постати стандард.

IV Церски марш (2013.)

Почетком 2013. године и званично се формира УГ „Церски марш“, са 11-очланим Управним одбором.
Четврти марш по реду, одржан 18. августа 2013. године показаће сву исправност ове одлуке. Окупило се тога дана, упорти Саборног храма Св. Апостола Петра и Павла у Шапцу више од 500 учесника марша. Колона дугачка , у појединим тренутцима, неколико километара, стигла је до одредишта – Спомен коимплекса на Текеришу за нешто више од 7 сати и 30 минута. По први пут Церски марш су пратили и пренели и централни електронски и писани медији.
Сам улазак у Текериш и пут ка споменику деловао је готово нестварно, када је више од 500 учесника, уз песму прошла овим селом, лагано и храбро, као да нису иза себе оставили више од 35километра дугачак пут по врелом августовском дану.

V Церски марш (2014.)

На Цвети 2014. године одржана II Изборна скупштина удружења, и изабрани су нови органи удружења које је у међувремену “прерасло” почетни почетну организациону структуру.Управни одбор је постао 15-члани.

Баш на стогодишњицу славне Церске битке, одржан је, до сада највећи, V Церски марш, под слоганом “Кад ако не сад, ко ако не ми ?”. Са више од 1.500 учесника, био је то незабораван догађај. „Није Србија карневал ни вашарска свита која је пре годину дана пројурила овуда, просула своје политичке ставове и побегла пре парастоса, нису Србија корумпирани, прецењни и уцењени политчари, бескичмена полиција и судство, успавана скупштина.

Ово је Србије, ми смо Србија. И нису нас победили, нису нас раселили ни уништили. Ево нас, нове генерације овде, да вам кажемо да Србије одувек, уприкос свему и у инат свему има и да ће је бити, док год има нас. А има нас …. “ рекао је на Текеришу Божидар Катић, председник УГ “Церски марш” И заиста је овај Церски марш показао да има и снаге и воље, и љубави и вере, а самин тим и наде за Србију.

VI Церски марш (2015.)

Шести марш је донео још једну новину. Од те 2015. године увек је марш посвећен некој личности чија дела и судбину смо желели да “осветлимо” и приближимо младима.

Будући да је ово манифестација пре свега младих људи, ШЕСТИ ЦЕРСКИ МАРШ био је посвећен дечаку ратнику, најмлађем подофициру свих армија – Момчилу Гаврићу. Тако смо се на овај марш и позивали : “Младости пробуди се, Србија зове !!!”

Више од 1200 људи, са ликом дечака ратника чија судбина на најбољи начин показује све успоне и падове, растакање и распад нашег друштва и државе, марширала је тог дана на Цер.

VII Церски марш (2016.)

СЕДМИ ЦЕРСКИ МАРШ је поново прескочио цифру од 1500 учесника. Вратили смо се старом изгледу, са црвеним мајицама за чланове ангажоване у организаицији. Марш је посвећен победнику са Цера, великиом војсковођи и још већем родољубу и човеку – Војводи Степи Степановићу.

Под паролом “Србија је данас на Церу !!!” први пут у пратњи музике целим путем, Церски марш је добио нови облик и постао заиста институција.

VIII Церски марш (2017.)

У част и славу јунака са Цера и ове године са Трга шабачких жртава пут спомен-комплекса у Текеришу на ходочашће дуго 38 км кренуло је 2.000 људи у колони дугој два километра. Тридесет и осам километара од Шапца до Текериша изазов је осму годину за све генерације. На традиционалну пешачку туру у недељу су дошли из свих крајева Србије и региона.

Флашица воде, удобна обућа, јака воља и заједничка жеља свих у колони – да се ода почаст онима који су животе положили да сачувају слободу Српског народа јесте све што је било потребно да се савладају сви напори марша.

Заједничко како за најстарије тако и најмлађе учеснике пешачке туре јесте воља и поштовање. Најстарији учесник ове године имао је 79 година, а најмлађи само осам година и дошао је из Словеније, а на овом путу подршку му је пружала тетка.

Уз два дужа одмора, Марш је трајао осам сати, а ове године је био посвећен Живојину Мишићу.

Колону је пратила полиција, кола Хитне помоћи и цистерна воде. Свим учесницима, као и сваке године, били су обезбеђени храна и превоз у повратку са Цера, као и превоз до планине за оне који одустану од пешачења.

-Ово је најмасовнији Церски марш до сада. Овде је више од 2.000 људи. Све ово је било јако напорно организовати, али када видите овај број младих људи који су кренули да одају пошту нашим славним прецима то заиста мора да се доживи то се не може речима описати, рекао је председник Удружења грађана “Церски марш” Божидар Катић.
Као и претходних година учесници Церског марша су, кажу, своју мисију испунили, а на Цер су ове године пешачили носећи поруку управо великог војводе Живојина Мишића “Један који хоће увек је јачи од двојице који морају”.

IX Церски марш (2018.)

Девети по реду Церски марш одржан је баш на Преображење Господње, 19 августа 2018. године. Више од две хиљаде  (Ооко 2.500 по преценама медија и МУП-а) младих људи марширало је ка Церу уз поруку „Хвала деди на победи !“ Овај марш први је посвећен неком српском владару и то Краљу Петру Првом Карађорђевићу – Ослободиоцу.

Будући да је организован на исти дан када је и државна прослава велике победе у Церској битци, овај марш показао је и та два лица Србије. Једно које смо видели на маршу, право, лепо, насмејано и после скоро 40 километара пређених по невиђеној врућини и друго, сакрвено иза тамних стакала службеног аутомобила.

Девета година трајања марша показала је да дух предака живи, да је тај спасоносни ген јунака са Цера, Колубаре и Кајмакчалана још увек негде у нама. И да будућности има.

По завршетку манифестације председник Удружења Божидар Катић уручио је Церске споменице јунацима нашег времена – војницима и официрима учесницима битке на Кошарама.

Х Церски марш (2019.)

На августовских 30-ак степени, колико је било у недељу, био је то и тест снаге, воље и издржљивости. Међу скоро 3.000 учесника шетали су млађи, старији, девојке, жене, а на пут је кренуло и тридесетак деце. Пред сам долазак учесника Марша на Текериш загрмели мотори. Божидар Катић поделио је захвалнице, а повеље су постхумно додељене вишегодишњим учесницима Марша који више нису међу живима.

Прва савезничка победа у Првом светском рату извојевана је пре 105 година на Церу. Пре 10 година први пут су Шапчани кренули пешке до Спомен костурнице на Текеришу да одају почаст прецима који су живот дали за слободу Србије. Пут дуг око 37 километара тада је прешло 50-ак људи. Из године у годину манифестација је расла, да би за прву деценију постојања окупила близу 3.000 учесника.

Србија није ријалити

Ове године под слоганом “Српски војник је наредио јуриш”, марш је био посвећен војводи Петру Бојовићу, који је у бици на Церу рањен. На августовских 30-ак степени, колико је било у недељу, био је то и тест снаге, воље и издржљивости. Организатори Удружење грађана “Церски марш” и Туристичка организација Шапца, под покровитељством Града Шапца, су, као и увек, обезбедили свежу воду, медицинску и полицијску пратњу и возила за превоз оних који не могу даље. Ипак, највећи део учесника прешао је читаву етапу и тиме су показали да је мотив био јачи од сваке препреке.
-Десети Церски марш јесте прича љубави, вере и наде. Током претходних десет година више од 15.000 људи прешло је, заједно и сложно више од 350 километара да се поклони јунацима Церске битке. Није Србија ни ријалити шоу ни Жикина шареница. Погледајте лице човека који стоји поред вас. Насмејано лице некога ко је управо по несносној врућини препешачио скоро 40 километара. То насмејано лице, лице упорности, храбрости, снаге, то је лице Србије. И то је Србија. То је лице поноса, упорности, храбрости и заједништва. Лице које показују да ће наш народ, у инат свему и упркос свему опстати и остати. Хвала вам свима , браћо и сестре учесници марша, на томе. Има наде и има будућности. То је показала Србија која је данас на Церу, истакао је Божидар Катић, председник Удружења грађана “Церски марш”.
Церски марш је једна од манифестација која доведе највећи број људи у Шабац. Овога пута гости су дошли из већине градова у Србији, а први пут су учествовале и организоване групе из свих делова Републике Српске.
-Као највећа родољубива манифестација у Србији, Церски марш има вишеструки значај за промоцију нашег града. Са једне стране кроз кључну поруку ове манифестације, а то сигурно јесте чување од заборава див јунака из Церске битке говори се о културно историјском наслеђу нашег краја хиљадама људи у колони, са друге стране људи који се шетају у прилици су да се упознају са природним лепотама Цера и Поцерине уопште. У ери друштвених мрежа хиљаде фотографија постану видљиве великом броју потенцијалних посетилаца, што уз позитивне утиске учесника јесте најбоља препорука за наш крај као дестинацију. У години када се обележава деценија организовања Церског марша, осврнуо бих се и на чињеницу да је са 56 учесника у првој години ова манифестација дошла на 3.000 оних који прелазе више од 35 километара по јако тешким временским условима како би се поклонили сенама славних прадедова, то је најбољи показатељ озбиљности и значаја ове манифестације, навео је Срђан Митрашиновић, директор Туристичке организације Шапца.

Гарант трајања

Међу скоро 3.000 учесника шетали су млађи, старији, девојке, жене, а на пут је кренуло и тридесетак деце. Организатори кажу да је Марш био по годинама најмлађи. То је и гарант да ће ова манифестација трајати још дуго.
Међу најмлађим учесницима деветогодишњи Вељко и осмогодишњи Ђорђе, на Маршу су учествовали други пут. Јуначки су признали да су се уморили тек после паузе у Варни и пређених 10-ак километара.
-Нисмо се много уморили. Ја сам прошле године мање прешао него сад. Ја сам ишао пре две године, прошле године нисам. Колико смо пешачили сада? Па, можда 18 километара. Следеће године ћемо ићи још даље. Био сам и са школом на екскурзији на Текеришу и рекао сам им да сам ја ту већ био, причају у глас другари Ђорђе и Вељко који су на умор заборавили чим су стигли на игралиште у дворишту школе на Текеришу.
Испред спомен комплекса на Текеришу окупио се велики број грађана који нису имали снаге или воље да ишетају пут од Шапца, али желели су да буду део овог догађаја и поздраве учеснике.

Грмљавина најавила колону

Пред сам долазак учесника Марша на Текериш загрмели су мотори. Око две стотине двоточкаша из шабачких мото клубова, као и гостију са стране, предвођени српским огранком „Ноћних вукова“ ишли су испред колоне.
Мото-клуб који баштини православне вредности пре три године је први пут узео учешће у Церском маршу.
-Сада то постаје наша традицијам, тако да планирамо сваке године да обележавамо годишњицу Церске битке у сарадњи са УГ “Церски марш”. Идеологија нашег клуба је заснована на поштовању православља, очувању здраве породице, чувања традиције, посећујемо историјске и споменике културе који су у том духу. Желимо да сачувамо нашу историју коју се сви труде да обришу. Ми смо мали народ који је показао своју снагу кад год је требало и који у својој историји има велике и важне догађаје. Нисмо одустали, нисмо поклекли, а труде се да нам разбију породицу и друштво, униште религију. Боримо се против тога и ово је један од начина, истиче старешина шабачког пододељења “Ноћних вукова” Лазар Лукић.

Испред споменка на Текеришу химну Србије су отпевале сестре Трифуновић, а окупљенима су се обратили Божидар Катић и човек од кога је и потекла идеја да се марш организује Љубиша Ивановић.
-Данас је Србија на Церу. Дођите на Цер и погледајте колика је Србија. Не требају нам многи асфалтни путеви да би наша деца ишла преко границе. Треба да остану овде, раде и живе од свог рада. Хвала вам свима,у име ових костију и наших ратника и предака. Највише хвала деци. Нека на вама остане. Не дозволите да се угаси Церски марш. Не дозволите да понизе Цер, јер када понизе Цер понизиће и Србију, поручио је Љубиша Ивановић.

Нико није заборављен

Наставак програма уприличен је у дворишту Основне школе „Степа Степановић“, где је био организован и ручак. Сестре Трифуновић су још једном запевале, а на репертоару су биле песме посвећене Косову. Божидар Катић поделио је захвалнице, а повеље су постхумно додељене вишегодишњим учесницима Марша који више нису међу живима. Церске споменице, највише признање УГ “Церски марш” добили су учесници битке на Паштрику са подручја Шапца и околине.

Захвалницу су добили и Ветерани Јединице за специјалне операције (ЈСО). Била је то и прилика да први пут учествују на Маршу.
-Позвани смо и дошло је нас 15. Ово је фантастично. Одушевљени смо, тако да ћемо сигурно доћи и следеће године и то у већем броју. Овај Марш је одлична идеја и ми подржавамо овакве догађаје, рекао је у име Ветерана ЈСО Станимир Илић из Куле.

Озбиљно спремни дошли на Марш

Иако време никоме није било битно, ипак је било тешко не приметити да се неко издвојио. Припадник дежурне слубе Интервентне јединице Београд Срђан Станковић дошао је сат и по пре осталих на Текериш. При том је правио и паузу од сат и по.

-Не потцењујем остале учеснике, само сам се ја мало издвојио из групе и пожурио. Вероватно сам физички спремнији. Да нисам правио паузу стигао бих два и по, три сата раније. Више је било вруће него напорно. Надам се да ћу и следеће године доћи опет. Солидарисаћу се и ићи у групи. Није битно да стигнем први, важно је учествовати, поручује Срђан Станковић.

Међу учесницима је било још оних за које 35 километара није представљало ништа озбиљно. Удружење грађана „Василије Острошки из Соколца из Републике Српске други пут је имало своје представнике на овој манифестацији.
-Прошле године на Церском маршу је учествовало девет наших чланова, а ове године нас је дошло 12. Познати смо по томе што идемо пешке под манастир Острог, што је раздаљина од 230 километара, тако да је ово за нас лагана шетња. Најважније је да је фино дружење и једно лепо искуство. Изузетно смо задовољни организацијом која је на високом нивоу. Захвални смо домаћинима и сигурно се видимо и следеће године, рекао је Стефан Бајагић, из УГ „Василије Острошки”.

Марш је и овог пута протекао без икаквих инцидената. Учесници су послушали организаторе, па се успут углавном није пио алкохол. Дежурна медицинска екипа имала је интервенција, али само због врућине, дехидратације и жуљева.

Уводна журка бајкера

“Ноћни вукови” су вече пре Марша у свом кампу организовали и мото журку, на коју су дошли чланови из матице клуба Русије, из Бугарске, Македоније, Црне Горе и Републике Српске са циљем да сви заједно у недељу одају почаст церским јунацима. Журка је имала и хуманитарни карактер. Заједно саудружењем “Сви за Космет” прикупљан је школски прибор и новчана помоћ за децу са Косова и Метохије.
Журци су присуствовали и представници УГ “Церски марш” и гости из пријатељских мото клубова.

Неочекивана подршка

Учесницима Марша на Тргу се придружила напуштена жуто-бела мешанка, која је, видело се, скоро одвојена од штенаца. Храбро је издржала цео пут и то углавном на челу колоне и заједно са осталима “умарширала” на спомен-комплекс на Текеришу. Иако је било доста оних који су желели да је поведу кући организатори наводе да су је кући одвели људи из Сремске Митровице.

Ветерани интервентне најбројнији

Највећа организована група на Церском маршу били су Ветерани интервентне јединице 92 из Београда. На Цер је дошло њих око 60. Стигли су дан раније и у дворишту школе на Текеришу поставили шатор, а госте су дочекали куваним пасуљем и пивом.

-Окупили смо се пре око два месеца и овде поред ветерана има и активних припадника. Сви смо били учесници ратова и једна смо од најјачих јединица МУП-а. Пешке је пут прешло око 40 људи. Ми који смо инвалиди и нисмо могли да пешачимо спремили смо дочек за остале. Организација овог догађаја је одлична. Сви су гостопримљиви, а и природа је сјајна. Марш би требао да буде још масовнији. Ми ћемо доћи и следеће године вероватно два дана раније и организовати још неке активности, каже Горан Крстин ветеран интервентне из Панчева.