Циљеви Церског марша

Образовање

Основни циљ УГ “Церски марш” јесте приближити младим људима дух славних времена и догађаје који су дали „облик“ нашој нацији и држави. Церска битка јесте само један у серији догађаја који су обликовали нашу прошлост, садашњост и будућност, али је показатељ наших најбољих националних карактеристика : храбрости, истрајности, пожртвовања и вера. Баш те, највредније карактерне црте нашег народа желимо да “пробудимо” у нашим савременицима и пренесемо на оне који долазе после нас. Зато је лице које представља идеју водиљу ове године Момчило Гаврић и и зато се ове године на Церски марш позивамо под слоганом “Младости пробуди се, Србија зове !!!

Поштовање

Цео овај поход и започео је због недостатка поштовања према славним делима наших предака. У времену када је одржан ПРВИ ЦЕРСКИ МАРШ, а то је било на 95-у годишњицу битке, тај датум нико готово и није помињао.

Тај тешки и незаслужени заборав највише је болео, и ми, група младих људи одлучили смо да то променимо. Одлучили смо да одемо пешке, на Преображење, од цркве у Шапцу, места где су најбрутајније, у храму Божијем убијани наши преци, до споменика јунацима, српским војницима победницима у Церској битци, на Текеришу. Да се поклонимо њиховим сенима и њиховим бесмртним делима. Да покажемо ПОШТОВАЊЕ прецима, захваљујућим чијим славним делима данас постојимо, дишемо, боримо се за слободу, говоримо својим језиком. И то наше путовање назвали смо – ЦЕРСКИ МАРШ.

Традиција

Очување традиције на један нов, другачији и данашњици прилагођен начин. Већ годинама покушава се показати наша традиција кроз, мање или више, исте манифестације. Није традиција само гуњ, јелек, опанак и шајкача. Традиција јесте схватање и преношење духа својих предака, начела по којима су они живели и умирали, идеја и жеља које су их покретале. Церски марш је наш начин да кажемо и покажемо да није нестао српски дух, храброст да се каже и покаже своје мишљење и свој став, спремност да се своја слобода брани по сваку цену, упорност да се све издржи поред свега и у инат свему, способност да се буде кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати, да се буде човек и јунак и према онима који нису ни једно ни друго. Или како смо се позивали на II Церски марш – ИЛИ ЈЕСМО ИЛИ НИСМО ….

Наш део Србије

Овај део Србије, Мачва, Поцерина, Посавина, Јадар, Рађевина и Подриње поднео је најтеже и највеће жртве у Великом рату. Шабац, најлепши град Србије тог времена, потпуно је разорен, а број становника града је са више од 14.000 пре рата спао на једва 7.000 становника по његовом окончању. Нестале су целе породице, а само од упада Аустро-угарских трупа до победе Српске војске на Церу, у Шапцу и Мачви побијено је скоро 2.000 цивила, стараца, инвалида, жена и деце, јер су сви војно способни мушкарци били војници. То никада не би смело да се заборави. Наш део Србије претрпео је оно што ни један крај у било којој земљи никада не би требао. И издржали смо. И преживели. И победили. И зато се поносимо нашим пореклом и нашим делом Србије.

Дух јединства

Церски марш специфичан је по томе што у њему могу да учествују сви без обзира на пол, мало и/или много година, физичку спрему. Марш у част предака, победника са Цера јесте борба духа и тела. На највећим врућинама, по асфалту, у августу, уз планину, стално се успињући, није ни мало лако прећи пешке више од 35 километара. И то у групи од више хиљада људи. Али Церски марш „издрже“ и до Текериша стигну, увек, сви. На једини начин на који је то могуће – заједно.

Организација

Церски марш показује и још једну страну нашег националног духа. Способност организације. Окупити, нахранити, напојити, безбедно и сугурно одвести више хиљада људи по нељудским условима на путовање дугачко 35 километара, уз планину, организовати свима заднички ручак, и вратити сваког назад до Шапца, није ни лак ни једноставан задатак. Чак ни за моћне и финансијски стабилне организације. Ми смо показали да се све то може без и једног динара државне помоћи, без захватања у џепове грађана Србије, само захваљујући доборој организацији и великом раду, личним жртвама, рационалном трошењу и помоћи људи и организацији у којима дух Србије још увек живи. Или, како смо се позивали на ЧЕТВРТИ ЦЕРСКИ МАРШ – СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА …