Драги пријатељи, браћо и сестре, одржан je 16. Церски марш, највећа родољубива манифестација у Србији. Под невиђеним и никада већим притисцима, у атмосфери у друштву која је на ивици грађанског рата, у условима потпуне подељености нашег народа.

Огроман број младих људи препешачио je пут од Шапца до Цера и показао нам је куда и како даље. Људи који су нас чекали и поздрављали, који су донели воду, отворили нам своја дворишта и куће на путу до Цера показали су право, лепо лице овог народа. Пешачили смо у част и славу 1300 каплара, и њихове жртве. Радило се о најбољим младим људима, елити и будућности мале балканске Краљевине.

Они су најпре склоњени у Скопље, на обуку са жељом и идејом да буду сачувани, као семе и будћност државе и нације. Када је на обронцима Рудника у чувеној Колубарској бици све деловало избубљено, њихова појава на фронту пробудила ген победника у једној војсци која је била на ивици пропасти. Они су, њихова младост и све што су они представљали, спасли Србију. И са тим сазнањем, тих 35 километара које смо прешли по врућини и по киши били само наш начин да им одамо почаст.

На темељу вредности и традиције, страдања и невиђених подвига које је овај народ поднео и изнео, ниче нова генерација и Србија се дефинитивно враћа себи. Јуче смо се сетили и поклонили јунацима Церске битке, свесни њихове жртве и обавезе да их будемо достојни. Једино тако бићемо достојни и будућности својих потомака.

Хвала вам свима дивни и драги људи који сте у тој колони љубави, вере и наде показали да је будућности има. И да је стигла, на ногама, раменима и заставама ових младих људи.