Огроман број младих људи препешачио je пут од Шапца до Цера и показао нам је куда и како даље. Људи који су нас чекали и поздрављали, који су донели воду, отворили нам своја дворишта и куће на путу до Цера показали су право, лепо лице овог народа. Пешачили смо у част и славу 1300 каплара, и њихове жртве. Радило се о најбољим младим људима, елити и будућности мале балканске Краљевине.

Они су најпре склоњени у Скопље, на обуку са жељом и идејом да буду сачувани, као семе и будћност државе и нације. Када је на обронцима Рудника у чувеној Колубарској бици све деловало избубљено, њихова појава на фронту пробудила ген победника у једној војсци која је била на ивици пропасти. Они су, њихова младост и све што су они представљали, спасли Србију. И са тим сазнањем, тих 35 километара које смо прешли по врућини и по киши били само наш начин да им одамо почаст.

На темељу вредности и традиције, страдања и невиђених подвига које је овај народ поднео и изнео, ниче нова генерација и Србија се дефинитивно враћа себи. Јуче смо се сетили и поклонили јунацима Церске битке, свесни њихове жртве и обавезе да их будемо достојни. Једино тако бићемо достојни и будућности својих потомака.

Хвала вам свима дивни и драги људи који сте у тој колони љубави, вере и наде показали да је будућности има. И да је стигла, на ногама, раменима и заставама ових младих људи.

Овим маршем доказали смо да постоји та друга Србија, а не она из ријалити програма. Да зномо којим путем хоћемо да идемо, и да смо достојни предака који су се изборили за слободу Србије. Потсоји зрно наде и вере у будућност.  Овде сем државних обележја забрањене су све друге заставе,  странчке и навијачке, каже Kатић.

У дугачкој колони били су и бројни ученсици из других средина као и из Републике Српске међу њима и градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић. Током марша било је неколико одморишта, а на улазу у Текериш сачекани су сви учесници да песмом обележе долазак у ово историјско место.

На спомнем обележју у Текеришу традиционално је одата почаст церским јунацима и првој победи савезника у Првом светском рату. Српска војска имла је око 16.000 убијених и рањених док су аустроугарски губици били готово двоструко већи. Овогодишњи марш био је посвећем Војиславу Танкосићу, хероју из балканских и Великог рата. Погинуо је у јесен 1915. године, код Трстеника, као командир батаљона који је са својим четничким одредом држао одступницу српској војсци.

Двадесетак чланова Удружења „Церски марш“ и поштовалаца манифестације прво је обишло споменике страдалима у Великом рату на територији Шапца. Оно што је новост и било је потпуно изненеађење је да је са њима, ове године, по први пут био и председник Чивијашке републике – судија Миодраг Миша Мајић. Kод споменика поред „Сокине кафане“, у Штитару, Богосавцу, Kриваји и Слатини кратке историјске часове одржали су историчар Петар Марковић и члан Удружења Милан Станковић. На „Kрсту“ су се срели са представницима неколико удружења војних ветерана и писцем Миланом Богојевићем. После низа година одсуствовања из јавног живота, ка Церу се упутио и генерал Горан Радосављевић – Гури који је ове године први пут учествовао у Церском маршу.

Долазак на спомен комплекс на Текеришу, као и претходних неколи година, најавили су чланови Мото клуба „Ноћни вукови“ на моторима. Након помена страдалима, присутнима је о Церској бици говорио Петар Марковић. Аутор књиге „Ордење и ожиљци“ Милан Богојевић причао је о „три живота и две смрти“ Милунке Савић, највеће хероине Првог светског рата, којој је овогодишњи Церски марш и био посвећен. Генерал Миодраг Ступар се обратио у име ветерана ратова, а председник Удружења „Церски марш“ Божидар Kатић је говорио о значају чувања сећања на славне дане за садашњост и будућност.

На самом карају манифестације, после полагања венаца, генерали Миодраг Ступар и Горан Радосављевић – Гури уручили су посебно признање удружења ветерана председнику УГ “Церски марш”.

„Прошле године Церски марш је имао више од 3.000 учесника. На основу интересовања за овогодишњи, тај број би био далеко премашен. Верујем да ће следећа година бити прилика да поново река људи крене ка Церу и ода достојну почаст онима који су дали своје животе за нашу слободу“, рекао је Kатић.

Чивија , Сања Бечејић

Да ће ово бити година новина нашег удружења посведочили смо и признањима које смо доделили нашим гостима. Од ове године наше удружење додељиваће признања људима који су се својим деловањем посебно истакли а у складу са циљевима удружења. Церску споменицу први су понели Милан Богојевић, Михаило Меденица и Ненад Милкић а у име удружења признања је доделио Божидар Катић, председник удружења.  Још једна од новина ове године ће бити и организовање више путовања до места која су значајна за историју а везана су за Велики рат. Једно од тих путовања ће бити и одлазак на Кајмакчалан и Солун крајем септембра о чему ће удружење јавност благовремено обавестити.

Такође смо све присутне подсетили и да ће овогодишњи, девети по реду, Церски марш бити одржан на Преображење Господње 19.008.2018.године са почетком у 7 часова. Слоган са којим крећемо у ову годину промоције и са којим ћемо умарширати у Текериш на Преображење је „ХВАЛА ДЕДИ НА ПОБЕДИ“.

Дугачак аплауз након завршне речи говорника означио је крај једне изузетне вечери у Великој сали Културног центра који ће одјекивати до наредног окупљања.

О књизи ће говорити:

• Предраг Марковић,
• Михаило Меденица,
• Божа Катић,
• Ненад Милкић
• и аутор Милан Богојевић

Велика сала Културног центра Шабац ће своја врата отворити за све госте од 19:30 часова а трибина ће започети од 20 часова.

Сви сте позвани да својим присуством увеличате ово вече али и да покажемо сви заједно да наши ђедови никада неће бити заборављени!

ХВАЛА ДЕДИ НА ПОБЕДИ!

На промоцији су говорили:
– Ненад Милкић – аутор
– Милан Богојевић – писац
– Михаило Меденица – новинар

Певачка група КУД-а СОКО је употпунила програм сплетом старих Косовско-Метохијских песама а пре промоције књиге у Храму је служен помен настрадалим војницима који су херојски бранили своју Отаџбину

Промоцији књиге су присуствовали и хероји са Кошара.

И на сајму ми.  Удружење грађана „Церски марш“ представили смо, на штанду Туристичке организације града Шапца, највећу родољубиву манифестацију у Србији. Уз звуке корачнице „Марш на Дрину“, двадесет чланова нашег удружења, прошетали су Халом 4 Београдског сајма, поздрављени аплаузима присутних. У години када обележевамо јубилеј, 100 година од завршетка Великог рата, биће одржан, девети по реду Церски марш. На празник Преображења Господњег, 19, августа, маршираћемо заједно од Шапца до Текриша, у ходочашћу посвећеном јунацима Церске битке и Краљу Петру Првом Ослободиоцу.

Ове године поздрављамо се и позивамо речима „Хвала деди на победи !“.

Видимо се 19. августа у Шапцу.

Како је објаснио аутор, књига говори о нашој најодликованој Српкињи у историји, најодликованијем војнику Првог светског рата, слави и сећа се њене жртве, али и говори о нашем забораву и срамоти. Ми смо, подвукао је Богојевић, имали наодликованијег војника у Првом светском рату, али смо дозволили себи да имамо и најодликованију спремачицу у историји, јер је Милунка након ратова доживела заборав за време свог живота, што је нешто најгоре што може да се деси једном човеку њене величине.

” Она је након Првог светског рата чистила клозете у једној банци, па су је онда и ту унапредили да чисти канцеларију директора. Књига у првом делу говори о биографији, један део одваја фикцију од стварности – то су фотографије, аутентична документа у вези са Милунком и на крају имамо десет прича које су моја фикција, попуњавају неке рупе у званичној биографији, које не може да попуни званична историја, а ја сам их кроз улогу њеног имагинарног саборца написао ” истакао је аутор.

Одлуком скупштине ДЕВЕТИ ЦЕРСКИ МАРШ биће одржан на Преображење, у недељу 19. августа 2018. године. Овај марш посвећеј је Краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Порука под којом ће ове године марширати од Шапца до Цера, верујемо више од 2000 људи је „Хвала деди на победи“, а маршрута ће бити утврђена у марту ове године.

Поред ових, најважнијих одлука, скупштина је усвојила и промене статута којима је јасније дефинисан делокруг рада органа, а уведене су и почасне титуле : Почасни председник и почасни члан, као и награде за организације и појединце ван организације : Церска споменица и Захвалница и посебна награда за чланове удружења : Јунак Церског марша.

Изабран је и нови управни одбор, скоро дупло бројнији од претходног, надзорни одбор, док су за потпредседнике реизабрани Владимир Мијатовић и Бранислав Јовановић, а за председника Божидар Катић.

Ове године удружње ће унапредити екукативни рад са младима, кроз већи број предавања и кроз организацију обиласка историјских локалитета везаних за Велики рат, али и традицију Србије уопште. Такође, биће и више акција хуманитарног карактера у сарадњи са братским организацијама Срби за Србе и Независном асоцијацијом студената „Сви за Космет“.

ХВАЛА ДЕДИ НА ПОБЕДИ !!!

Васкрсли смо све пигмеје и репове;

Од несрећне браће наше, од робова,

Затворисмо своје очи и џепове.

Место светле историје и гробова..-

Данас су барем на дан оповргнути ови пророчки стихови  Владислава Петковића – Диса, из чувене песме „Наши дани“. Барем на дан је заличило да се Србија буди, да постоји нада за боље сутра…

Две хиљаде махом младих људи је учествовало у осмом по реду „Церском маршу“ од Шапца до Текериша укупне дужине 35 километара.

Циљ ове манифестације јесте одавање почасти јунацима са Цера и подсећање на чувени марш који је претходио бици.

Наиме 15. августа 1914. године Комбинована дивизија, Друге армије под командом генерала Степе Степановића по наређењу врховне команде добила је задатак да се усиљеним маршом упути ка Церу, где се одмах те ноћи упустила у крваве борбе са Аустроугарима, који ће пет дана касније бити поражени и протерани из Србије.

Ток читаве манифестација био је врло достојанствен, управо онакав какав су наши преци и заслужили. Тачно у 7 сати ујутру на Тргу шабачких жртава свештеници српске православне цркве служили су помен за све жртве Првог светског рата. Након помена сви учесници су се упутили ка Саборној цркви у Шапцу где се налази и спомен костурница у којој је сахрањено 157 цивила убијених од стране Аустроугара приликом освајања Шапца.

 Код цркве је формирана импозантна колона од 2000 учесника, дужине од чак два километра , која је затим кренула пут Цера, односно Текериша.

На овај начин организатори су желели симболично да повежу цивилне жртве из Шапца са 3500 војника који су сахрањени у спомен костурници на Церу.

Одмах се дало приметити да је све беспрекорно организовано. Колону су пратили редари, саобраћајна полиција, санитетска возила, возило и цистерна са водом…

Моја импресија је ипак била, и остала, у вези са учесницима марша. То је била српска омладина а просек година није прешао 25 година. Углавном су то момци и девојке који су знали зашто су данас дошли да пешаче више од осам сати, колико је трајао марш. Током марша су сложно певали традиционалне српске песме од којих се најчешће понављао „Марш на Дрину“.

На паузама које су биле предвиђене за доручак и ручак, није било гужве приликом поделе хране. Све је деловало идилично а најбоље што ми пада на памет да опишем тај однос међу људима јесте слоган Ђорђа Балашевића са једног од његових концерата  „Осмех се вратио у град“.

Облаци који су се надвили над Цером наговештавали су потоп и невреме али ови млади људи се нису плашили, нити помишљали да одустану, на крају, одустало је невреме…барем до завршетка марша. 

Ако је ово данас било једно светло, у једном граду. Хајде да почнемо палити једно по једно светло, један по један град док не осветлимо целу Србију!

мојНедељник

Пише : Милан Богојевић